Saveti i trikovi

Znate da postoje tamo neka pravila za blogovanje?
Zar nije to jako zanimljivo, u kontekstu činjenice da je blog nastao kao lični online dnevnik? Pravila za vođenje dnevnika... Koja su propisali stručnjaci za pisanje dnevnika. Svi imaju sertifikat iz dnevnikologije za početnike. U pauzama između predavanja spavaju sa silikonskim plavušama. Verovatno bukvalno.

Dobro, ne treba preterivati, blog je odavno prevazišao okvire običnog dnevnika i postao samostalna izdavačka forma koja promoviše slobodu govora bolje od antičkih govornica. Zaboravlja se da je u atnici negovana umetnost držanja govora, takozvana retorika.

Antika je bila sklona različitim mišljenjima i diskusijama pa je tako postojalo i nekoliko različitih, pa i međusobno suprotstavljenih škola govorništva. Kao i mnogi današnji učitelji blogistike, stari mudraci su uglavnom zagovarali posvećivanje pažnje sadržaju (Koraks) ili pak formi (Gorgija). Zanimljivo je da je Koraks isticao da je besedništvo veština uveravanja, a Tisija koji je gore pomenutom Gorgiji bio učitelj - važno je kako ubediti. Čak je i čuveni Aristotel besedništvo stavio, kao i poeziju, u sferu mogućeg, a ne stvarnog.

Šta je onda sa blogom? Je li on istinit ili samo ubedljiv? Moguć ili stvaran?

Pogledajmo šta danas kažu razni stručnjaci koji su napustili svakodnevne poslove i posvetili se profesionalnom blogovanju od čega sad žive pa im je to posao tako da se može zaključiti da nisu napustili već promenili posao. Obično ćete na svakom spisku pravila najraznovrsnijih stručnjaka pronaći bar 3-5 istih dogmi.
Jedna je svakako da morate da pišete redovno. Ne mora svaki dan, reći će vam, ne mora svake nedelje, ali osmislite interval i držite ga se. Aha! Šta ako nemate šta da kažete? Nema veze, važno da se držite usaglašene satnice (prevod za tajming). Ovo je valjda onaj naglasak na formi, tj. obliku u odnosu na sadržaj.

Zamoliću da mi dopustite da u ovom trenutku kao argument koji će da opovrgne ovu baljezgariju ukažem na dudarimov blog. Čitajte od najstarijih članaka prema novijim. Obratite pažnju na datume, sate. Redovnost nema veze sa tim, originalan sadržaj i stil su ga digli u zvezde, a pomogao je i nedostatak konkurencije u toj kategoriji blogosfere. Ono što je zapravo najviše uticalo je sjajan gerila marketing - na svakom domaćem forumu pojavio se neko ko je reklamirao "blog kao ni jedan drugi" navodeći sjajne citate, tako da su uskoro ljudi počeli da obaveštavaju jedni druge na razne načine kad se pojavi novi post. Toliko o RSS feedovima i čudima moderne tehnologije...

U redu, treba priznati da je drugo najčešće pominjano pravilo - jedinstven i zanimljiv sadržaj. Dakle, ako odlučite da izađete za govornicu i obratite se celom svetu, morate da imate šta da kažete. Mogao bih opet da se pozovem na istog Duda gore i kažem da nije tako, da ponekad način na koji to kažete može biti mnogo zanimljiviji i privlačniji od samog sadržaja, ali ipak ću se pozvati na Aristotela jer prednost treba dati iskusnijima u ovakvim stvarima.

Šta kaže (taj neki tamo) Aristotel?
Ništa komplikovano, samo da uspeh besede (čitajte - bloga) zavisi od tri činioca, a to su: Govornik, govor i osećanja koja izaziva.
Primenjeno na moderni oblik izražavanja na blogu, to možemo da shvatimo na sledeći način...

Važan je bloger. Osoba iza bloga, živa osoba sa svim svojim mislima i osećanjima, kojoj se veruje ili ne veruje, oseća kontakt i bliskost ili jednostavno - ne. Možete da pišete o poeziji ili kompjuterskim igrama, ali ako ne unesete u tekstove delić sebe, ako čitalac ne može da vas oseti u štivu koje čita, blog će ostati suv a tekstovi krti. Skrivanje identiteta možda doprinosi nekoj sigurnosti i misteriji ako ste maloletni ili žena, ali ako želite da vas neko ozbiljno shvati, shvatite i vi da je to glupost. Ko će poverovati u vaša pisanija ako ni vi ne želite da ih potpišete? Šta god i kako god pisali, to je vaših ruku delo, neka se to oseti i vidi.

Važan je članak. Da, mislim na svaki pojedinačni članak. Neko će na blog doći samo jednom i videti baš onaj članak kada ste napisali neku glupost ukratko jer su se zvezde tako poklopile, odmahnuće rukom i neće se vratiti nikada. Tu ne možete ništa, osim ako ne pišete strogo profesionalni blog koji je odavno napustio kalup "bloga" i prešao u svojevrstan info magazin ili nešto slično. U tom slučaju se verovatno držite stroge forme i tematike pa vam se to neće ni desiti u prvom slučaju.
Ono na šta možete da utičete je da se potrudite oko osnovne pismenosti. Računari danas omogućavaju da koristite oba naša pisma - ćirilicu i latinicu, u punom sjaju, pa to i radite. Svako pisanje sa ošišanim slovima, raznim sxc ili w kombinacijama će biti zanimljivo trinaestogodišnjacima... još dve godine, a posle ni njima. Odrašće, kad tad.
Obratite pažnju na formu - izbor čitkog oblika slova (fonta), izbegavajte ukošena slova osim za isticanje, pazite da postoji dovoljno kontrasta između slova i pozadine. Poštujte pravila formatiranja teksta ako želite da ga neko i pročita. Obratite pažnju na pasuse, odvajanje celina, nabrajanja, isticanja...

Ne smete zbog forme zaboraviti sadržaj. Naizgled je teško smisliti jedinstven sadržaj za blog. Zapamtite da nije sve u tome šta pišete, već i kako to pišete. Tu opet dolazimo do prve tačke, blogera kao osobe koja u tekstove unosi deo sebe. tako je, sve tri tačke se prožimaju i utiču jedna na drugu. Svaki tekst, ma koliko puta ta tema bila obrađena ranije, biće jedinstven i zanimljiv ukoliko ste ga napisali na svoj način, unoseći svoj stav i pogled na svet. Naravno, neće svakome, ali možete da očekujete komentare i od ljudi koji se ne slažu sa vama, a to dovodi do konstruktivne diskusije i vraćanja tih istih ljudi kasnije da vide šta ste im odgovorili...

Ako vam baš ništa ne pada na pamet, evo par ideja iz kutije sa predlozima. Blog o začeću, rođenju i odrastanju... domaće životinje, ali neočekivane. Psi i mačke su smorili, dajte neko pile, ovcu, ribicu... Koliko zanimljivih stvari može da uradi zlatna ribica plave boje tokom dana? Ne znam, može li da posmatra vas i priča iz svoje perspektive šta ste uradili ispred akvarijuma? Možda može da razmišlja o uticaju globalnog zagrevanja na cene hrane za ribice. Ali otišao sam daleko od teme, za ideje se snađite sami.

Važno je osećanje koje se člankom prenosi. Naizgled, ovo je deo na koji najmanje možete da utičete jer zavisi od posmatrača, i u svakome će izazvati drugačije osećanje. Tako bar kaže Kant, ali Aristotel je živeo u drugo vreme i imao drugačije poglede na uzvišeno. Šta onda da radimo danas, kako da primenimo ovo na pisanje bloga? Moj savet je da budete iskreni. Bez obzira koje osećanje je u pitanju u vama u trenutku pisanja, budite iskreni. Svako od nas po potrebi može da se distancira od svojih problema i radosti i bude "poslovan" (to znači profesionalan) ali morate da shvatite da je za blog, kao i za govor, važno prenošenje tog osećanja sa govornika na slušaoce, na slobodne građane okupljene ispred uzdignute govornice na internet trgu. Pre svega, ne plašite se da budete čovek, jer pišete za ljude. Dopustite im da vas dožive kroz tekst. Ne morate praviti glupave šale u nadi da ćete se dopasti, ne morate da pazite šta pišete plašeći se šta će ko pomisliti. Svetu se ne može ugoditi. Ko pokušava sigurno će propasti. Ono što možete je da budete iskreni, sa svim svojim vrlinama i manama. Malo je poznato da čitaoci baš vole te mane, zahvaljujući njima vas doživljavaju sličnijim sebi, manje opasnim i nametljivim, a više prijateljskim sapatnikom u ovoj oluji koju zovemo život.

I tako, došao sam do toga da ismejavajući pravila za pisanje blogova i sam na neki način istaknem neke smernice. Upravo zbog toga ću sad da podvučem da to nisu nikakva pravila. nema pravila u životu, ratu, ljubavi i blogovanju.

Pišite šta želite i kako volite. Ipak je to - vaš blog :)